Atena u potrazi za majkom

Van svih običaja, boginju Atenu je rodio tata. Naime, Zevs je progutao trudnu Metidu, da bi mu kasnije Hefest probio slepoočnicu odakle je iskočila Atena, odrasla i pod punom ratnom opremom. Metida je bila boginja mudrosti, pa iako je Atena nasledila očevu mudrost, ženska mudrost je ona koja joj nedostaje. Atena je jedina od Zevsove dece kojoj je otac poverio svoje simbole moći. Ona je jedno od njegove omiljene dece baš zato što liči na njega – ne dozvoljava da joj emocije nadvladaju razum, uvek je razborita i fokusirana na ono što radi. Atena je prikazivana sa likom Gorgone Meduze na grudima, zbog čega joj se pripisuje i Meduzina nezgodna sposobnost da druge skameni svojim pogledom. Sklona kritikovanju i neispoljavanju emocija, Atena može kod drugih podstaći osećaj da su se „skamenili“ tokom razgovora s njom. Racionalna, mudra, dobrih strateških sposobnosti, ona je slika i prilika svog oca.

Atenina veza sa Demetrom

Međutim, Atena je „podučila ljude većini zanata i veština, a naročito umetnosti predenja i tkanja... izumela grnčarski točak...i bdi nad ženskim poslovima. Atena Ergana („zaštitnica zanata“) najveštija je vezilja u celoj Atici.“ Osim toga, „u Atini... joj odaju počast kao Ateni Partenos, „boginji devici““. Pada u oči da je ovo neka drugačija strana Atene, u kojoj ona prestaje da bude samo Zevsova kreacija i njegovo ogledalo. Ovim delom svoje ličnosti ona stupa na novu teritoriju – teritoriju znaka Device, znaka Zevsovog (Jupiterovog) izgona, teritoriju kojom vlada Demetra (Ceres).

I upravo je to teritorija na kojoj Atena treba da uči. Ona često nije u dodiru sa materinskim arhetipom, personifikovanim u boginji Demetri. Buđenjem Demetre, ona može ponovo otkriti vezu sa ženskim i sa sopstvenom majkom – Metis.

Setimo se da je Demetra (Ceres) ostala bez kćerke Persefone, čiji je otac takođe bio Zevs. Dakle, Persefona je onaj deo Demetre i Zevsa koji silazi u Hadovo carstvo (carstvo nesvesnog) i vraća se iz njega izmenjen, transformisan. Nisu li onda Atena i Demetra u potrazi jedna za drugom jer jedna treba da ponovo pronađe majku, dok druga traži izgubljenu kćerku? Da li ćemo njihovim spajanjem dobiti novi, celovitiji ženski arhetip koji u sebi sadrži i Atenu i Demetru, ženu koja je u sebi ujedinila emotivni i racionalni deo, u kojoj oni više ne žive jedan na uštrb drugog?

Šta kažu asteroidi Palas i Ceres?

U kontekstu prethodnih pretpostavki, svakako je zanimljivo posmatrati kretanje ova dva asterioda. Iako kratak pogled u efemeride može stvoriti utisak da njihovo kretanje nije ni u kakvoj međusobnoj korelaciji, to nije tačno. Palas ima daleko izduženiju putanju, pa njena brzina varira od 2,12 – 3,41 AJ. Brzina Ceres se kreće od 2,54 – 2,98 AJ. Međutim, ako pogledamo njihovu prosečnu brzinu, videćemo da su oni u orbitalnoj  rezonanci skoro 1:1. Dok je orbitalni period Ceres 1680,5 dana, ciklus Palas traje 1686 dana. Drugim rečima, njihovo međusobno rastojanje se u proseku promeni za samo 17’ godišnje.

Atena i transformativna iskustva

Atenin simbol je maslina, a upravo je maslinovu grančicu golubica donela kada je Noje pustio da potraži kopno, te ona simbolizuje i završetak Potopa, znak da je Bog (Jahve) oprostio ljudima.

Njena majka, Metida, je pomogla Zevsu da oslobodi braću i sestre koje je njegov otac Kron (Saturn) progutao. Kako je bila čarobnica, dala mu je piće od koga je ovaj povratio svoje potomke. I ovaj mit nas asocira na jednu biblijsku priču. Nakon što se Jona oglušio o poziv Jahvea da propoveda u Ninivi, progutala ga je velika riba (Cetus, koji nosi simboliku Saturna). Tri dana i tri noći je proveo u ribljoj utrobi, posle čega ga je po božjoj zapovesti riba ispljunula. Jona je zatim otišao u Ninivu, preobratio stanovnike, te se Bog na njih smilovao i poštedeo ih.

U obe ove priče se provlači dramatično, plutonovsko iskustvo, iz koga učesnici izlaze promenjeni, bliži Bogu.

Ako se sad vratimo na vezu između Atene i Demetre i povežemo ih sa prethodnim pričama, nameće se zaključak da Atena mora da prođe kroz jedno takvo iskustvo (kroz kakvo je prošla i Persefona) da bi pronašla majku. A znamo da to iskustvo nije bilo lagano.

Palas i Ceres u sekundarnoj progresiji

Ako pogledamo sekundarnu progresiju horoskopa otkrića asteroida Palas za ovu godinu, vidimo da su Palas i Ceres u egzaktnoj konjunkciji na 13º Škorpiona. Međutim, s obzirom da se u proseku kreću istom brzinom, pogledom u efemeride možemo videti da ova konjunkcija već dugo traje i da će trajati. Ceres u stopu sledi Palas, orbis je manji od 1º, ali će je stići tek kada Palas krene retrogradno i pođe joj u susret.

Do perfekcije aspekta će tako doći tek za 216 godina, što znači da će Atena prvo proći kroz dug proces promena, koji će zaokružiti tek kada pogleda dublje u sebe, postane sklonija introspekciji i ispravi neke greške iz prošlosti (na šta ukazuje njen retrogradni hod). Tek tada će moći da probudi u sebi taj majčinski, negujući aspekt i da postane celovita. Spojiće se na 15º 53’ Jarca, gde će se tada nalaziti Ascela, zvezda iz pupka Strelca. Pupčana vrpca je ona koja spaja majku s detetom, ali to je dete koje se tek rađa, pa je ovo slika nove Atene koja se rađa. Pupak predstavlja tunel koji spaja dva sveta, spaja Atenu i Demetru, stvarajući novi, celovitiji ženski princip.

Literatura:

1. Aleksandar Imširagić: „Stubovi sudbine“

2. Aleksandar Imširagić, Nia Nedeljković, Roy Gillett: „Odiseja 2012“

3. Aleksandar Zamurović: „Mitologija Grka i Rimljana“

3. Dragoslav Srejović, Aleksandrina Ceremanović: „Rečnik grčke i rimske mitologije“

5. Džin Šinoda Bolen: „Boginje u svakoj ženi“