Dete Devica: starmali perfekcionista

Ove bebe će generalno biti manje zahtevne od drugih beba, biće mirnije, tiše i uglavnom stidljivije prema spoljnom svetu. Sam znak Device, koji je jedini ljudski ženski znak, ukazuje da su ova deca rođena sa predispozicijom da opažaju detalje, ispituju, analiziraju, dovode sve u red i da će vremenom težiti perfekcionizmu i savršenstvu. Ako znamo da se znak Device odnosi na svakodnevnicu, rutinu, služenje (pružanje usluga) i podređenu ulogu u društvu i okruženju, zatim na zdravlje (ili bolesti) i brugu o telu i fiziologiji (fizičke vežbe, zdrava ishrana i dijete), znaćemo da će ova deca nastojati da tokom života postanu praktična i korisna.

Njihov vladar je planeta Merkur, pa će male Device svakako biti vesele, brze, inteligentne i jako rano će tečno progovoriti. Za razliku od vazdušnog znaka Blizanaca, koji je isto promenjiv znak i ima istog vladara Merkura koji u oba slučaja (i kod dece Blizanaca i kod dece Device) daje tu stalnu potrebu za spoznajom, učenjem, razmišljanjem, kretanjem, znak Device je znak elementa zemlje. U ovom znaku Merkur ima svoju egzaltaciju i ukazuje da će im inteligencija biti logična, analitična, sistematska, racionalna i uvek prioritetna u odnosu na emocije i instikte. Oni će težiti da sve to što nauče i znaju, primene na praktičnom nivou i materijalizuju u nešto svrsishodno za svakodnevni život, a na šta ga navodi zemljani element. Osim toga, u ovom znaku je Venera u padu, pa kod njih izostaje lakoća bivanja i lakoća u potrebi za zadovoljstvom i srećom.

Njihov odnos prema životu nije uživanje i zabava, već stalna potreba za kontrolom i nekim savršenstvom. Zato ih treba od prvih dana učiti da slobodno iskazuju svoje emocije i da to nije slabost. Ova deca nikada neće da pokažu jake izlive nežnosti ili da stalno grle i ljube roditelje, ali ona svakako imaju veliku potrebu da od roditelja dobiju što više nežnosti i ljubavi. Zbog nekog za roditelje neobijašnjivog urođenog straha od odbacivanja, oni izbegavaju prejake emocije, a trude se da poslušnošću i disciplinom dobiju potvrdu da su dobra u očima svojih roditelja. Ova stalna potreba za kontrolom i savršenstvom doneće da su stalno u nekom grču i strahu da neće najbolje uraditi neke stvari, što se kasnije može ispoljiti kao stalno prisutno stanje anksioznosti i zato se moraju učiti da budu opušteniji i da savršenstvo ne postoji. Oni stalno istražuju, ispituju sve oko sebe, skupljaju, akumuliraju, analiziraju i tek onda deluju, ali najčešće nemaju dovoljno smelosti i zato kasne sa akcijom i preduzimanjem nečega. U najranijem uzrastu ovo će se primetiti tako što će jako brzo da tečno progovore, ali će kod puzenja i hodanja da budu jako oprezni i plašljivi da se opuste. Ova deca nemaju spontanost, jer im je urođena potreba za kontrolom i opeznošću i zato stalno odaju utisak velike rezervisanosti i sputanosti.

Ovde je uloga roditelja od presudnog značaja, jer ova praktična deca vole da su korisna i imaju želju da učestvuju u onome što rade roditelji, pa im to treba omogućiti. Naravno, treba im postavljati zadatke koji su za njihovo doba ostvarivi i obavezno ih pohvaliti i nagraditi kada to urade, jer tako će da im se osnažuje samopouzdanje i sigurnost. Njima od malena treba pomoći da se opuste i da ponekad zaborave na pravila, ne treba ih kritikovati, jer će to da poljulja već urođenu nesigurnost i osećaj da nisu dovoljno dobra, što će dodatno da ih navodi da teže perfekcionizmu i nekom nemogućem savršenstvu. Kod njih će se takođe osim marljivosti, pedantnosti, stidljivosti, rano primetiti i povučenost i stalna briga o ispravnom ponašanju, jer će se stalno truditi da ispune roditeljska očekivanja i da se uklope u neke „moralne“ nazore svoga okruženja. U ovom znaku su Jupiter i Neptun u izgonu i zato Device „ne veruju“ i moraju sve da provere i da se uvere, što svakako daje nisko samopouzdanje i sa vremenom ih uvodi u začarani krug uzroka i posledice. Posledice su preterana težnja za kontrolom i potreba za savršenstvom i perfekcionizmom. Na jednom blogu o vaspitavanju dece psiholog Majda Janežić savetuje roditelje kako da se postave prema ovakvoj deci koja presavesno ispunjavaju sve svoje obaveze, iako se to ne traži, niti očekuje od njih:

„Dobro je što ste prepoznali da i preterivanje u dobrim stvarima može biti problem, baš kao i totalno suprotno ponašanje. Vašem detetu je potrebna pomoć, jer kroz ispunjavanje svojih obaveza do perfekcije, ono pokušava da reši neku drugu teškoću sa kojom nije u stanju da se direktno izbori. Najčešće se radi o gubitku poverenja u sebe, osećanju niže vrednosti ili nedostatku sigurnosti. Perfekcionizam tu pomaže tako što detetu ponovo stvara dobru sliku o samom sebi – onu koja mu vraća izgubljeno poverenje i samopouzdanje. Nevolja je jedino u tome što se kriterijumi perfektno obavljenog posla stalno podižu, sve dok dete ne bude potpuno iscrpljeno u težnji da ih dostigne. Lek za ovu situaciju nalazi se u tome da dete prihvati da savršenstvo ne postoji, te da ni ono samo ne treba i ne može biti savršeno. U tome vam od koristi mogu biti sledeće "čarobne" rečenice:

- "To može svakom da se desi." Ovo detetu treba reći kada pogreši, a prethodno je uložilo napor da nešto uradi. Možete navesti primere slavnih ličnosti koje su i pored svoje neprikosnovene genijalnosti pravili greške ili postizali ispodprosečne rezultate. Ovo posebno vredi ako dete među njima ima svoje idole (muzičare, sportiste...). Važno je da istaknete kako takvi "porazi" nisu umanjili vrednost i veličinu dela poznatih ljudi.

- "I ja sam imao/la sličan problem kada sam bio/la tvojih godina."Deca ne znaju kakvi su bili njihovi roditelji kada su bili mali. Ona ih vide takvima kakvi su sada i često ono što roditelj ume da uradi ili postigne detetu izgleda savršeno i nedostižno u poređenju sa onim što ono može. Zato je jako važno da detetu predočite kako ste i vi imali teškoća i neuspeha u njegovom uzrastu, pa ste ih vremenom prevladali. Detetu će mnogo značiti to vaše priznanje i imaće doživljaj da ga razumete.

- "Verujem u tvoje sposobnosti." Do izvesnog uzrasta, deca imaju takvu sliku o sebi kakvu imaju osobe kojima ono najviše veruje, a to su mama i tata. Prema tome, pokazujući svom detetu da verujete da je ono spretno, sposobno, vešto i sl., u stvari popravljate njegov vlastiti doživljaj sebe. A kada bude bolje mislilo o sebi, i težnja ka perfekciji izgubiće značaj.

Da ne bude da se ovde bavim samo lošim stranama znaka Device, ali kao što sam već pomenula ova deca će svakako još od samog rođenja da pokažu sve svoje dobre osobine i blagodeti koje roditelji imaju sa njim. Već je pomenuto da ih je jako lako vaspitavati i disciplinovati, da će savesno (ili presavesno) da obavljaju sve svoje obaveze i zadatke. Ali, sva ta preterana realnost u doživljaju svega, svakako vremenom odvlači u neke probleme koji će se pojavljivati kod njih pre ili kasnije u životu. Zbog toga imam potrebu da se u ovom članku prvenstveno time bavim, kako bi bar jednog roditelja deteta Device navela da svoje dete što pravilnije usmeri i vaspita. Naravno, sigurno se naslućuje i neka lična potreba, jer sama sam Devica na Ascedentu i uglavnom se rukovodim nekim ličnim iskustvima i greškama koje su pravljene u mom odgoju.

Urođeni osećaj kod ove dece za red, skromnost, smernost i disciplinovanost u svemu, na pravilan i konstruktivan način može da se razvije samo u mirnim uslovima porodičnog okruženja. Svaka vrsta nestabilnosti, brzih promena i nepredvidivosti, delovaće jako frustrirajuće na njih i nagnati ih na sve veće povlačenje. Decu Device treba što mirnije navoditi da prihvataju novine i stalno ih podsticati na nove aktivnosti i akcije, jer ona su sklona zbog nedovoljne smelosti da preuveličavaju određene prepreke. Plaše se emocija, nisu spontana i zato su rezervisana i nespremna na lagano prihvatanje novina, a i nepoznatih osoba, pa čak i svojih vršnjaka.

Prema drugoj deci će u početku biti dosta rezervisana, ali kasnije, kada steknu „poverenje“ i malo se opuste, imaće veliku potrebu da pomažu drugovima, da ih savetuju i da im čine neke usluge. Deca Device su verni prijatelji, ali selektivno će prihvatiti uglavnom samo društvo dece sa kojima će pričati o realnim i konkretnim stvarima. Svakako će ga odbijati jako živahna, nesmotrena, nemirna, nekulturna ili agresivna deca i deca koja žive u nekom nestvarnom „imaginarnom“ svetu bajki i iluzija. Od igara sa drugom decom najčešće će da se igraju „doktora“ ili „veterinara“ da „pregledaju“ drugu decu ili njihove kućne ljubimce i da se brinu o njihovom zdravlju. Inače, za ovaj znak se vezuju i sve domaće životinje i kućni ljubimci, pa će oni svakako imati veliku ulogu u životu ove dece ako im roditelji priušte da ih imaju, jer time će da zadovolje njihovu potrebu da se brinu o nekome.

Zbog intelektualne usmerenosti i nervne napetosti, treba ih od malena usmeravati i na određene fizičke aktivnosti, sport, ples, folklor i sl. Od sportova najradije prihvataju gimnastiku, tenis, stoni tenis i naravno šah.

Što se zdravlja tiče (ili bolesti), ova deca su već prirodno predisponirana da se time stalno bave i ona će se uglavnom bojati čak i najmanje zdravstvene promene, tegobe ili povrede. Ona su inače u stalnom latentnom grču i na oprezu, pa će to svakako dovesti do izvesnih problema sa varenjem, jer nervoza blokira normalan metabolizam. Ali, stalna briga oko zdravlja, suviše obraćanje pažnje i na najmanje zdravstvene probleme udruženo sa prevelikim strahom, mogu da dovedu da ova deca prerastu u ozbiljne hipohondre. Ovde takođe roditelji moraju da budu na oprezu i da se potrude da ne prenose na njih svoje strahove, preteranu brigu za zdravlje ili, da ih pak suviše štite od svega, čuvajući ih u „staklenom zvonu“. Ovde je najbolja preventiva zabava, smeh i opuštanje koje mora da im se usadi. I u ishrani će ova deca biti jako probirljiva, pa će ovde pomoći usađivanje navika za zdravom hranom i potrebama za hranom koja je u službi zdravlja. Svakako će što se hrane tiče ova deca biti osetljivija od druge i reagovaće na pojedine namirnice alergijski ili kroz probavne smetnje. Kod njih je slaba tačka abdomen, digestivni trakt i nervi.

Jako vole da čitaju, da uče, biće jako uredna, jer higijena se takođe odnosi na ovaj znak, kao i odevanje i svakodnevne rutinske aktivnosti. Što se tiče odevanja, ova deca su sklona da nose mirne, zemljane boje i da se prilično skromno i neupadljivo, a opet ukusno i pristojno oblače. Isto tako, ako imaju uslove, može ih jako interesovati baštovanstvo i gajenje biljaka koje osim lepote imaju i neku praktičnu primenu, kao što je lekovito bilje ili voće i povrće.

Umesto zaključka ću citirati još jedan deo članaka o starmaloj deci:

„Kada se za nakoga kaže da je „starmali“, kakvo je to dete? Pa, ono je malo, a govori kao veliko, preozbiljno je za svoje godine, ima fine manire, neprestano iznenađuje zrelim komentarima... Najčešće je reč o jedincu, i to kojeg su roditelji dobili posle dugo godina pokušaja pa ga sada preterano maze i paze, štite ga da ga druga deca ne bi povredila, uvredila i rasplakala. Iz tih razloga ovakvi roditelji radije plaćaju nekome da čuva njihovo mezimče, nego da ga šalju u vrtić gde mu se „svašta može dogoditi“. Još ako je jedan od roditelja dominantan, eto svih uslova da dete stasa u starmalo. Kako? Dete oponaša takvog roditelja i „druži“ se uglavnom sa starijim osobama, među kojima su i baka i deka. Do druge godine to nije primetno, ali već od treće takvo dete više interesovanja pokazuje za društvo starijih nego dece. Ukoliko u okolini nema vršnjaka sa kojima će se družiti, ono i posle treće godine nastavlja da se igra samo, ili sa drugarima koje je stvorilo u mašti, kao i sa roditeljima i njihovim roditeljima.

Ovakvo dete suočava se sa velikim problemom kada krene u prvi razred, jer se odvaja od porodice i mora da se prilagodi novim pravilima igre - igre sa vršnjacima. Kako to ide nešto teže, ono u međuvremenu postaje predmet podsmeha i okolina ga često odbacuje kao neprilagođeno i ulizički nastrojeno ka odraslima (čitaj: učiteljici). Počinje da se povlače u sebe, u društvu druge dece je nesigurno, a u prilog mu ne ide ni to što ga roditelji neprestano teše kako mu druga deca zavide jer je mnogo bolji od njih, pametniji i sve u superlativu. Onda dete sebi postavi previsoke ciljeve, želeći da bude savršeno, a to je u potpunom neskladu sa njegovim samopouzdanjem i realnim mogućnostima.

Može li ova pojava ikako da se spreči? To zavisi najpre od roditelja. Ako puste svoje dete da ponekad bude i povređeno, da „zaradi“ boginje, da povremeno izgovori i ružnu reč koju je naučilo, da se izbori za sebe među sebi ravnima, onda ima sve šanse da ga zaobiđe etiketa – starmalo. Dakle, važno je da ide u vrtić ili da, ako niste u mogućnosti da mu to priuštite, što češće komunicira sa vršnjacima na igralištu, u igraonicama, komšiluku... Shvatili ste – dopustite mu da bude dete! Doći će godine kada će kao zreo čovek moći da zablista, ali tada će umesto podsmeha dobijati pohvale okoline.“

Animirani filmovi koje vole deca Device:

Meri Popins

Meri Popins je vaspitačica kakvu bi svako dete poželelo da ima. Kada su sa njom, nestvarno postaje stvarno, nema krutih pravila ponašanja i sve postaje moguće.

Istražiteljka Dora

Postanite i vi uz Doru mali istražitelji i krenite na razna interaktivna putovanja. Deca ispred malih ekrana uz malu Doru imaju prilike naučiti engleski jezik, brojati, pevati razne pesmice i rešavati brojne zanimljive i zahtevne zadatke.

Hlapićeve nove zgode

Mali postolarski šegrt Hlapić i njegovi prijatelji - devojčica Gita, verni pas Bundaš i papagaj Amadeus, susreću se sa raznim podvalama i smicalicama zločestog Crnog Štakora i Pazinskih, no oni ih svaki put nadmudre, pobede i dokažu da dobro uvek pobeđuje zlo. U pustolovinama i zgodama pomažu im postolar Melkior i travarka Jana.