Astrologija, nauka i kauzalnost

U razmatranju odnosa astrologije i nauke, najpre je potrebno imati jasnu predstavu o tome šta nauka jeste, a šta nije. Ironično, iako smo u našim životima svakodnevno okruženi plodovima nauke, od sijalica i kompjutera do savremenih medicinskih tretmana, naš intuitivni osećaj o tome šta je astrologija može biti precizniji od našeg intuitivnog osećaja o tome šta je nauka.

Šta je nauka?

Mi razmišljamo o nauci kao o nečemu što je precizno, rigorozno i konkretno i sve to je, uopšteno govoreći,  tačno. Takođe, često smatramo da je nauka zasnovana na teorijama zasnovanim na uzročno-posledičnim mehanizmima, što je međutim tačno samo za neke oblasti u nauci, a ovo se ne odnosi samo na oblasti koje se bave izučavanjem subatomskih čestica. Mnogi vrlo obrazovani ljudi su svesni izuzetne važnosti Ajnštajnove teorije relativnosti, ali nisu istovremno svesni koliko ova teorija prkosi zdravom razumu i ruši uzročno-posledičan mehanizam. Mnogi obrazovani ljudi koji nisu naučnici su dobro upoznati sa opštim konceptima u kvantnoj teoriji, kao i da izučavanja u subatomskom svetu prkose zdravom razumu. Postoje i popularne knjige koje jasno objašnjavaju viđenje fizičara kao što su Dejvid Bom (David Bohm) koji opisuju Univerzum kao nedeljivu celinu sa implikatnim poretkom.

Belova teorema je neka vrsta ugaonog kamena u teorijskom zdanje fizike kojim se potvrđuje da ljudska tendencija da traži opipljivost i jasnu kauzalnu vezu, u stvari nije način na koji univerzum postoji u stvarnosti. Ova potreba je potreba za ograničenjem kapaciteta ljudskog uma, a ne priroda stvarnosti. Teorija relativiteta, kvantna teorija i Belova teorema nisu ,,samo” teorije. One su prihvaćene od strane fizičara i postoji ogromna količina podataka koja ih podržava.

Nekauzalnost u fizici koju doživljavamo:

Ono što može proći nezapaženo jeste da čak i u objašnjenju zajedničkih svakodnevnih fenomena, fizika nije u stanju da razvije jednostavan uzročni mahanizam kojim bi objasnila sve pojmove! Naučnici i laici podjednako su krivi za održavanje mita da se celokupna nauka zasniva na tvrdim činjenicama, zdravom razumu linearnog razmišljanja, sa mogućim izuzetkom tu i tamo iz referentnog okvira koji je ili preveliki (ogromna prostranstva svemira) ili premali (subatomske čestice) da bi bio praktičan. Kao što ćemo videti, car stvarno nema odeću, a fizika i matematika često borave u misterioznom i iluzornom polju, čak i u opisivanju vidljivih i opipljivih pojava.

Keplerovi zakoni planetarnog kretanja

Keplerovo otkriće planetarnog kretanja objavljeno 1609. godine je široko prihvaćeno među istoričarima nauke kao marker za tranziciju ka modernoj nauci. Kepler je otkrio da putanje planeta imaju geometrijski oblik elipse i jednostavnom matematičkom formulom se mogu opisati sa veoma preciznom pozicijom planeta. Keplerova ogromna bitka da dođe do ove formule i njegov intuitivni osećaj da planetarna kretanja mogu da se razumeju matematički predstavljaju ono što je često potrebno u nauci i matematici: upornost i vera da je otkriće moguće. Međutim, Keplerovi zakoni planetarnog kreatanja sigurno nisu izraz kauzalnosti, već pre aplikacije matematike na fizički svet. Keplerovi zakoni planetarnog kretanja utvrđuju da je fizička realnost uređena u skladu sa matematičkim principima. Ipak, razlog zašto se planete kreću prema ovim zakonima nije dat.  Keplerov proboj ka modernoj nauci je zasnovan principijalno na aplikaciji apstraktnog matematičkog modela na fizičku realnost.  

Nutnov zakon gravitacije


Njutnov zakon gravitacije se često smatra kao sledeći izuzetan proboj u fizici. Za gravitaciju se čini da je zasnovana na jasnom modelu uzrok-posledica. Zemlja privlači objekte prema njenoj površini, što uzokuje da objekti padaju na Zemlju. Ironično, Njutn je morao da napusti ovaj zdravorazumski osećaj da bi izmislio svoj zakon gravitacije, koji glasi da između dva tela (materijalne tačke) deluje privlačna (gravitaciona sila) koja je srazmerna proizvodu njihovih masa, a obrnuto srazmerna kvadratu njihovog međusobnog rastojanja. Problem sa Njutnovim zakonom gravitacije je to što uključuje veliku “akciju na daljinu”, koncept koji mnogi fizičari, kao i mnogi ljudi, nalaze da je teško prihvatljiv. Gravitacija se dešava trenutno između objekata koji su odvojeni jedni od drugih. Kako Zemlja može privući objekte sebi bez slanja neke vrste sile da privuče sebi objekte, kada bi ova sila zahtevala vreme da dođe do tih objekata?



Njutnov zakon gravitacije “nije zdravorazumski” i ne uključuje uzročno-posledični mehanizam. Ovo je mučilo i samog Njutna, ali on nije bio u stanju da razvije teoriju koja će moći da ponudi objašnjenje zašto njegova formula radi. Njegova formula radi i to radi ekstremno dobro, ali ne uključuje kauzalnost.

Ajnštajn

Ajnštajn je ponudio mnogo detaljnije objašnjenje mehanizma na koji način deluje gravitacija i dao je formulu koja je mnogo tačnija od Njutnove, ali njegova objašnjenja uključuju ideje kao što je zakrivljenje prostora, što takođe prkosi zdravom razumu i bilo kom jednostavnom uzročno-posledičnom odnosu.

Kauzalnost nedostaje u bazičnim naučnim konceptima

Gravitacija i kretanje planeta nisu jedini fenomeni koji su van opsega ljudskog iskustva. Ideja da je nauka konzistentan rad ljudi koji su fiksni, konkretni, linearni i sa materijalističkim idejama koje definišu malu ograničenu fizičku realnost je široko rasprostranjena zabluda. Jasno je da car nema odeće, a da je moderna nauka od svojih ranih početaka sa Keplerom i Njutnom često bila motivisana potragom za Božijim umom i za apstraktnim formulama, a sama otkića su se često udaljavala od oslanjanja na “zdrav razum” i razmišljanje u okviru uzrok-posledica odnosa.

Na mnogo načina evolucija nauke je sumorni neuspeh u primeni principa uzrok-posledica. U drugim oblastima nauke, pak, kauzalnost i zdrav razum su bili odlično i predivno potvrđeni. Postoje oblasti u kojima zdrav razum i kauzalnost ostaju superiorni i druge oblasti gde se oni čine irelevantni.

Kvantifikacija, merenje i abstraktna matematika

Kepler, Njutn i Ajnštajn su učinili nešto što mi povezujemo sa naučnom kvantifikacijom. Svi oni su primenili formule koja su omogućile precizno merenje i kvantifikovanje odnosa. Sposobnost za merenje i kvantifikovanje je učinila mogućim programe za modereno istraživanje svemira i druga naučna dostignuća. Uprkos činjenici da kvantifikacija i merenje nisu neophodno povezani sa linearnim, materijalističkim pogledom na svet, mnogi naučnici i laici nastavljaju da ponavljaju mit da bilo koja vrsta kvantifikacije uključuje u sebe materijalistički okvir kao referentni za “njutnonovski” pogled, kako se često naziva. Termin  “Njutnonovski” u ovom kontekstu je ironičan jer Njutnovi zakoni gravitacije nemaju nikakvu kauzalnu osnovu i stoga su pre mistični i zbunjujući. Njutn sam je bio prilično ekscentričan, naginjao je vegeterijanskom načinu ishrane, alhemiiji, nikad se nije oženio ili putovao, a u svojim kasnijim godinama mnogo vremena je provodio izučavajući religioznu literaturu.

Kepler, Njutn i Ajnštajn su koristili veštine kritičkog mišljenja, sofisticiranu matematiku, ali i izuzetnu maštu i vizije. Svi oni su verovali u Božanski poredak i uređenost, što je doprinelo da njihova duboka genijalnost prevaziđe ono što su ljudi obično u stanju da učine.  Ovi genijalni ljudi su iskoristili najbolje od više različitih načina razmišljanja.

Tok misli koji je uticao na psihologiju:


Postoji još jedan tok misli u nauci koji ne uključuje sve elemente koje su koristili Kepler, Njutn i Ajnštajn. Ovaj tok misli ima korene u drevnoj grčkoj stoičkoj filozofiji i u izvesnom smislu, ovaj pogled na svet kao džinovski sat po kome je mehanički svet potpuno zasnovan na fizičkim zakonima i uzročnosti, kulminirao je u 19. veku.

Ova vrsta razmišljanja je uticala na psihologiju sredinom 20-tog veka sa B. F. Skiner-ovim viđenjem ljudske vrste kao prazne table na kojoj bi bilo šta moglo da bude napisano i filizofijom Džona Vatsona (John Watson).

 Eksperimentalna psihologija ima plemenite početke kroz radove i filozofiju Fehnera (Fechner), Vunda (Wundt) i Helmholca (Helmholtz) u kojoj su proučavane  fiziološke osnove smisla percepcije i drugih psiholoških fenomena. Eksperimentalni pristup je dostigao kreščendo u Skinerovom biheviorizmu, kada je pokušao da primeni eksperimentalne procedure izvan opsega u kome eksperimentalne metode mogu u potpunosti uspeti. Ipak, neki osnovni principi uslovljavanja su od vitalnog značaja, relevantni i važni za razumevanje ljudskog ponašanja. Postoje trenuci kada se mi ljudi zaista ponašamo na načine koji podsećaju na Pavlovljevog psa.

Iako je biheviorizam doneo neke važne stvari psihologiji, bihevioristi su na izdisaju i za to postoji dobar razlog: trenutno postoji mnogo drugih pravaca u psihologiji koji su validni i korisni. 

 Zbog jako ograničavajućeg efekata biheviorizma i linearnog materijalističkog razmišljanja u psihologiji, psiholozi su koristi mnoge alternativne paradigme da se oslobode ovog limitiranog pristupa Skinera. Psiholozi, kao i mnogi drugi ljudi, mogu lako da dožive nauku kao materijalističkog svirepog džina koji hoće da uguši život u njihovom radu.

Astrolozi koji usvoje psihološke principe, često osećaju snažnu potrebu da oslobode i astrologiju i psihologiju od ograničene naučne paradigme koju doživljavaju kao neadekvatnu za obe discipline. Profesor Glen Peri (Glenn Pery), doktor psihologije i psihološki astrolog, je u ISAR- ovom časopisu Međunarodni Astrolog (the ISAR International Astorloger Journal - Vol XXXIII, Number 3, Summer, 2005, page 42)  izjavio:

“Treba naglasiti da  su kvantitativna (eksperimentalna/statistička) istraživanja ukorenjena u mehanističkoj paradigmi moderne nauke, te time po definiciji isključuju mogućnost bilo kog drugog tipa uzročnosti osim fizičke uzročnosti. Linearna, materijalna kauzalnost je zasnovana na konceptu Univerzuma sa bilijardama kugli koje udaraju jedna u drugu i uzrokuju njihov pokret.”

Ako interpretiramo “ukorenjen” kao značenje koje je zasnovano u modernim psihološkim istraživanjima, onda je ova izjava korektna. Ipak, ovo bi moglo biti pogrešno ako biste iz ove izjave izvukli zaključak da je bilo koja vrsta kvantitativnih istraživanja povezana sa ovim filozofskim premisama. Za nekoga kao što sam ja, ko radi u oblasti fizike i matematike, ali i psihološkog razmišljanja, kvantitativna analiza i linearno, materijalističko razmišljanje su bliski samo u umovima modernih psihologa, ali oni nisu zaista povezani u realnosti! To je samo nesretna istorijska činjenica da primena kvantitativnih metoda u psihološkim principima ima svoje korene u misliocima koji su sledbenici tokova misli od drevnih grčkih stoika pa sve do Skinera i Votsona.



Kvantitativna analiza i linearno razmišljanje nisu nužno povezani:

Kvantifikacija ne mora uvek da uguši životnost i čaroliju istraživanog subjekta – naprotiv ona je često raozotkriva! Zakoni planetarnog kratanja, gravitacija, kvantna teorija, relativitet i matematičke zakonitosti kao što su Fibonačijevi nizovi i izučavanje geometrije razotkrivaju magiju i čuda u čarobnom Univerzuma koji nastanjujemo.

Kvantitativno istraživanje za mene je spiritualno oslobađajuće, kroz njega otkrivam ogromnu magiju i nova pitanja koja postavljaju nove izazove pred mene. Mislim da bi astrolozi ako žele da se oslobode od uskog pogleda na nauku i kvantitativna istraživanja kao na nešto što je isključivo materijalističko i linearno trebali da pročitaju knjigu “The Golden Ratio” i “Symmetry” od Marija Livija (Mario Livio).  Skiner, Vatson i Komt su bili zaista linearni i materijalistički u svom razmišljanju i idejama. Ali sama kvantitativna istraživanja to nisu. U ranim 70-tim, kada sam bio na postdiplomskim studijama iz psihologije, moj interes se odjednom okrenuo od psihologije i sociologije ka matematici i fizici, a zatim ka astrologiji. Ironično možda, ali tokom godina iskustva i prakse nalazim da su pristupi nekih fizičara i matematičara mnogo mističniji i neobičniji dok su istovremeno mnogo egzaktniji i precizniji, nego mnogih psihologa. Ipak, iz ugla Platonovske matematike i fizike – oboje su delovi nedeljive realnosti u kome oba pristupa imaju svoju pravilnu primenu i funkciju kada se koriste na ispravan način.

Holistički pristup astrologiji prihvata različite pristupe

Odličan članak na temu kvantitativnih i kvalitativnih istraživanja u psihologiji  od profesora Tročima (Trochim) na Kornel Univerzitetu  (Cornell University) je na sledećoj adresi: http://www.socialresearchmethods.net/kb/qualdeb.htm

U ovom članku, profesor Tročim opisuje kontraverzu u društvenim naukama prema kvantitativnim i kvalitativnim istraživanjima i daje zaključak da su oba pristupa validna i da su, zapravo, u pitanju dve strane jednog istog novčića. Gledište profesora Tročima je u potpunom saglasju sa mojim sopstvenim viđenjem i uklapa se u gledište koje bi trebalo da imaju studenti matematike, fizike i astrologije: postoje misteriozne i čudesno nedeljive realnosti za koje tek treba da razvijemo svest kroz nove uvide i spoznaje, a samim tim ćemo dostići veće razumevanje kroz otkrivanje i bolje razumevanje različitih značenja i mehanizama u budućem vremenu.

Povezati bilo koji određeni pristup sa astrologijom, bilo da je kvantitativno istaživanje, kvalitativno istraživanje, praktikovanje psihološke astrologije, ili divinatorni pristup astrologiji, znači obavezivanje da određena filozofska ograničenja mogu jednostavno da dovode u pitanje valjanost i korisnost ovih različitih pristupa u različitim vremenima.



Ajnštajnov čuveni san koji je imao kao tinejdžer je inspirisao njegovo otkriće teorije relativiteta. August Kekulovo otkriće benzenovog prstena nakon vizije u snu zmije koja jede svoj rep je inspirativna slika za astrologe, da možemo imati različite stilove kojima dolazimo do istine. Isticanje kvalitativnog istraživanja u odnosu na kvantitativno i posmatranje kvantitativnog istraživanja kao nečega što je odraz linearnog, mehanističkog pristupa nije od velike koristi za astrologiju. Postoje mnogi problem u primeni kvantitativnih istraživanja u astrologiji i psihologiji. Često kad čitam neko kvantitativno istraživanje iz oblasti astrologije ili psihologije istraživač mi deluje kao neko ko pokušava da uhvati divljeg konja sa pertlom od cipele. Kvantitativne metode mogu biti zaista vrlo neadekvatne za teme koje su dinamične i fluidne kao što je astrologija. Ipak i pored ovih problema postoji drugačija, vibratornija i vrlo važna tradicija naučnog razmišljanja i kvantitativnih analiza koja je vrlo validna i važna za astrologiju, a koja obuhvataju delove realnosti koja je nekauzalna i koja nikada ne može biti kompletno obuhvaćena merenjem.

Uprkos svim ograničenjima nauke, mi letimo avionima, gledamo televiziju i koristimo svoje kompjutere. Ja verujem da će astrologija “poleteti” kada budemo počeli da koristimo sve njene resurse, uključujući i kvantitativni pristup. Holistički pristup astrologiji koji uključuje korist od različitih pristupa je mnogo zdraviji i mnogo korisniji za astrologiju.

Zaključak

U svojoj osnovi astrologija se ne zasniva na kauzalnim principima.

 Naučne metode vrlo često, kontra popularnom mišljenju, nisu ograničene na uzročni odnos i linearne modele.  Ja smatram da pravilno dizajnirana kvantitativna istraživanja, koliko god to zvučalo paradoksalno, mogu osloboditi astrologiju, unaprediti je u mnogim aspektima, kao i pomoći da se odrede formule po kojima astrologija funkcioniše.



Ja lično radim u novom pionirskom polju rafiniranja kvantitativnih istraživanja tako da odgovaraju dinamičnom i kompleksnom polju astrologije.



Moje uverenje je da će ova vrsta istraživanja u astrologiji u vremenu koje je ispred nas postati sve više primenjivana, što će doprineti velikom broju novih i značajnih otkrića. Iako se kvalitativna istraživanja mnogo više koriste u društvenim naukama nego u prirodnim naukama za razvoj i napredak astrologije su nam potrebna oba.