Planetarni period Meseca

Tradicionalna astrologija prepoznaje i koristi u opisu životnih perioda čoveka simboliku planeta poređanih po kaldejskom redosledu. Smatra se da je planetarne periode prvi uveo Ptolomej (90-168 g n.e.), a u to vreme u astrologiji su se koristile samo golim okom vidljive planete, od Meseca do Saturna. Poštujući kaldejski raspored, početkom života upravlja Mesec (od rođenja do 4. god) kao najbliža planeti Zemlji, a potom sledi Merkurov period (od 4-14. god), potom Venerin (od 14. do 22.), Sunčev (22-41), Marsov (41-56), Jupiterov (56-68) i kao poslednja tada poznata planeta, Saturnov period (od 68. god do kraja života). 

Sam period tudnoće, kada stomak majke raste poput rastuće faze Meseca, može se smatrati početkom Mesečevog perioda za dete. Plod se nalazi u vodenoj sredini, duboko skrivenoj od pogleda i najbliže majčinom srcu kao što je i znak Rak u prirodnoj postavci najskriveniji, predstavljajući utočište i sigurnost. Tokom trudnoće, plod i majka su jedno. Majčine emocije, govor, kretanje, utiskuju se u nerođeno dete preko tečnosti koja je u osnovi voda, plodove vode ili krvi, a najvažnija osobina vode je da upija energiju iz okoline. Sredina u kojoj plod boravi je vlažna, topla i mračna i kao takva najidealnije je okruženje za razvoj ploda. Ako tome dodamo da je dokazano da “voda pamti” (Jean Benveniste) onda postaje jasnija priča prenatalnih iskustava sve prisutnija u današnjoj psihologiji ali i astrologiji. Kroz Mesec u astrologiji često opisujemo sećanje na nesvesnom nivou i uvek subjektivno. Novorođenče, baš kao i porodilja su takođe u astrologiji u simbolici Meseca. 

Mesec vlada znakom Rak koji u prirodnoj karti predstavlja sam početak života, prvi dom u koji dete dolazi ili u kome se rađa i majku koja ga je rodila. Kako je Rak smešten na samom dnu natalne karte ujedno je to i najskrovitije mesto, najintimnije i stoga najranjivije. Opstanak novorođenčeta uslovljen je  negom i hranom koju pruža majka (ili neko drugi) te kao takvo nije samoodrživo. Slično je sa Mesecom koga ne bi ni uočili da nema Sunca koje ga obasjava ni okrilja mraka u kome dominira. Rak je tako smešten u donjoj polovini horoskopa koja je subjektivna, zavisna od sredine, uticaja okoline, genetike, nasleđa. Ako napravimo paralelu sa semenom posađenim u zemlju koje takođe ima neko poreklo, znamo da ono ne niče istog trenutka, potrebno je vreme, adekvatni uslovi da bi proklijalo, a i tada ne znači da će dati plod kakav očekujemo. Dakle, mnogo toga skrivenog je potrebno da se desi ispod površine, da bi rezultiralo klijanjem. Tako je i sa detetom. U prvim danima i mesecima najpotrebnija mu je majka (Mesec) i naravno otac (Sunce) koji voli majku u okviru strukture koja sve to podržava (Saturn).

Majka je za dete sve! Ona je onaj meki zagljaj ali i hrana što se lako može prepoznati u simbolu znaka Rak koji podseća na dojke. Majčine ruke su najlepša i najudobnija kolevka, njen glas i otkucaji njenog srca su umirujući. I koliko god je ovo idilično, ukoliko je majka uznemirena ili nervozna dete će reagovati plačom, gubitkom apetita, nekada prolivom ili nemogućnošću da zaspi. Ta nevidljiva veza prevazilazi prostor i distancu.  

Rak je vodenog kvaliteta te i Mesec ima te karakteristike, a voda je emocija. I baš kao što voda dobija oblik posude u kojoj je, tako se i u dete ulivaju emocije iz okruženja koje u njemu ostaju trajno. Zanimljivo je da se tog perioda do 4. godine retko ko seća a zapravo je ispunjen ustiscima koji nas kasnije definišu. Sve što se odigrava u detetovoj okolini, sve emocije ukućana, svi događaji unutar porodice ostaju zabeleženi u obliku utiska. Dete upija atmosferu iz neposrednog okruženja što postaje svojevrstan filter za kasnija iskustva. Svačiji doživljaj je drugačiji, veoma subjektivan te stoga i presudan za budući razvoj. Mesec predstavlja i memoriju koje smo nekada svesni a nekada ne jer može biti povezana sa slikovito ispričanim porodičnim pričama tokom detinjstva. 

Upravo jer je povezan sa pamćenjem, a to znači mozgom, ovaj rani period je važan za razvoj moždanih sinapsi ili veza između neurona. Od tih veza će kasnije zavisiti sve sa čime se dete susreće, od prepoznavanja lica, slova, uspostavljanje odnosa, brzina reagovanja, sve… Sinapse se najbrže formiraju do osmog meseca, a potom se proces malo usporava do pete godine i tako usporen nastavlja do 12. godine. Ono što podstiče uspostavljanje sinapsi je igra u pokretu, prevrtanje, vrtenje, okretanje, skakanje, provlačenje, penjanje…. Ipak, presudnu ulogu ima detetov osećaj da je bezbedno, zaštićeno, voljeno i da su njegove potrebe zadovoljene.

Mesec se vezuje i za hranu, najpre kao majčino mleko, a potom i sva druga hrana i ukusi sa kojima se dete susreće. Koliko puta vam se desilo da kao odrasla osoba probate nešto i kažete: ovo je ukus mog detinjstva, ili moja majka (baka) je tako pravila? Prisetite se tog osećaja i kao da ste se na trenutak vratili u srećno detinjstvo! Ukusi i mirisi koji se tada memorišu ostaju kao podsećanje na one trenutke u vremenu kada ste bili zaštićeni i bezbedni. Mnoge reklamne kampanje su usmerene na decu baš iz tog razloga sa ciljem da ih pridobiju tokom tog nesvesnog perioda. Kasnije, bez mnogo razmišljanja ili po navici ljudi posežu za tim. Da nije sve idealno govore i situacije tokom tog ranog perioda kada dete preko noći počne da odbija hranu koju je do juče prihvatalo. Uzrok je često neki događaj unutar porodice koji je poremetio porodičnu harmoniju, a onda i raspoloženje i atmosferu oko deteta što je sve simbolika Meseca. To čak može biti događaj koji obezbeđuje napredak kao što je selidba ili novi član porodice. Vode tog mladog Meseca su se zamutile, uzburkane su emotivnim nabojem koje dete oseća ali ne može da ga protumači. Oseća ga kao neprijatnost, kao uznemirenje, uzbuđenje ili kao pretnju i reaguje stomakom, odnosno nemogućnošću da “svari” ono što ne razume.

U tom ranom periodu mozak funkcioniše po principu “iskoristi ili odbaci” te se i napaja samo onim što je korisno i što je u njegovoj neposrednoj blizini, ali i sa onim što je učestalo. Stoga se u ovom periodu ustaljuju nove rutine u porodici, korisne navike koje detetu pružaju sigurnost i podstiču pozitivnu atmosferu, obezbeđujući bezbrižnost kao osnovu za razvoj stabilne ličnosti. Ovde se radi o emotivnoj “hrani” kojom se napaja duša malog anđela. 

Deca imaju imitatorski um što će reći da su skloni da ponavljaju ono što vide. Kako dete odrasta počinje da oponaša ono što mu je najbliže, usvajajući pokrete, zvuke, manire, a roditelji mogu jasnije da vide sebe jer je njihovo dete njihovo ogledalo i tako još jedna simbolika Meseca kroz ponavljanje i refleksiju.

Sasvim je jasno da je tom nejakom čeljadetu neophodna određena struktura i stabilnost kao zaštita, što je u astrologiji prikazano Saturnom ili vladarem naspramnog znaka Jarac koji je kao i Rak, signifikator porodice, nasleđa i roditelja. 

Kakvo je detinjstvo takva je adolescencija ili adolescencija je rekapitulacija detinjstva, reči su profesora Vladete Jerotića.

I kao što je potrebno vreme, strpljenje i istrajnost za svako postignuće tako je potrebno uložiti strpljenje, postaviti strukturu i biti nežan sa decom. Ostvarivanjem bliskosti sa detetom formira se trajni odnos poverenja i poštovanja. Tada je pubertet mnogo manje dramatičan u negativnom smislu i po dete i po porodicu. 

Promenite potrebu da kontrolišete svoje dete u potrebu da se povežete sa svojim detetom. Potpuno povezivanje sa detetom možete postići jedino ako odstranite bilo kakav osećaj superiornosti - dr Šefali Cabari, autorka knjige “Svestan roditelj”.