Čistačica Has Left the Building

Od 21. septembra 2019. do 20. januara 2020. godine Beograd je bio domaćin izložbe Čistač naše nesumnjivo najslavnije savremene umetnice Marine Abramović. Koliko je Marina naša ostaje otvoreno pitanje, jer gotovo pola decenije najmanje ju je bilo na ovim prostorima. Naša svakako jeste po krvi i genima. To što je sa Balkana uvek je i bio njen lični pečat, ali je to pomalo poslužilo i kao scenografija, idearijum, seting za njenu umetničku priču. Sa broken english akcentom, uprkos deceniji i po života u SAD, i još mnogo više u inostranstvu, Marina je, uprkos svojoj univerzalnosti, imala taj etnički šik koji je crpila iz balkanskih običaja, njenog detinjstva i porodice vezane za komunističku istoriju naše zemlje.

Koliko je ova izložba važna, možemo razmatrati iz više uglova.

Kluturno istorijski, moglo bi se reći da je to sasvim epohalna izložba, budući da je u Srbiji umetnost performansa gotovo nepostojeća kategorija. Činjenica da je svetska umetnica našeg porekla posle 44 godine emigracije pozvana da upriliči svoju izložbu u Beogradu, vanserijski je događaj za prestonicu. Ipak, izložba nije privukla toliko veliki broj posetilaca kao što je navodno očekivano. Razloge za to možemo naslutiti, ali ovde se ne bih bavila time. 

Ono što mene kao osobu privlači ovoj temi jeste kontroverza oko njene ličnosti, pa samim tim i oko same izložbe. Na neki način me intrigira što ni sama ne mogu da se odredim prema njoj i njenom opusu, nešto mi se sviđa, nešto mi je odbojno i neshvatljivo, čak bolesno. Svakako, sporili njen značaj ili je veličali, teško da nekog ostavlja ravnodušnim. 

Kao Astrolog, pozabavila sam se simbolikom same izložbe i simbolikom njenog održavanja u jednom određenom trenutku vremena. Ništa manje je interesantan i Marinin horoskop i kako se u njemu vidi njena umetnička filozofija kao i sama kontroverza koju pobuđuje.

Marina je rođena davne '46. godine, kada se odigravala konjukcija Saturna i Plutona, kao što je to slučaj i sada. Odatle i poziv, rekla bih, neka vrsta sudbinskog susreta Marine i Srbije.

Dakle, ovu izložbu možemo gledati kao kulturno istorijski događaj, ali i kao karmički i simbolički događaj koji je donela konjunkcija dve ozbiljne, nimalo frivolne planete, koje zaista umeju da počiste tako da ne ostane ništa što za dalju evoluciju nije neophodno! Konjunkcija Saturna i Plutona je ciklus koji se snažno vezuje u astrologiji za istorijska događanja na Balkanu. Tako da ne čudi što je Marina odabrala da u velikoj meri ostane balkanska umetnica i da možda pomalo lukavo muze inspiraciju iz svog, kako ga sama predstavlja, nesrećnog detinjstva u komunističkoj Jugoslaviji.

Sama konjukcija Saturna i Plutona u Lavu koja pravi trigon sa Suncem, Marsom i južnim čvorom u Strelcu u petoj kući jeste slika Čistača onako kako ga Marina vidi: Htela sam da se (izložba) zove Čistač zato što to za mene znači nešto drugo - čistač prošlosti, ćistač sećanja, memorija, čistač svog sopstvenog dela gde treba da budeš kritičan i očistiš sve što nisi dobro uradio i samo pokažeš publici ono što je najbolje.

Saturn kao simbol već stvorenog i ovekovečenog, simbol prošlosti, u susretu sa Plutonom doživljava pročišćenje, sve u znaku Lava koji govori o kreativnosti i performansu.  Ogoljavanje koje se u Marininom opusu ne završava samo na golom telu već hoće da ide dublje od kože, sve do mesa, do kostiju, nije ništa drugo do slika snažne prodiruće nematerijalne energije Plutona, koja želi da prođe iza Saturnovih granica.  

Marina ima Sunce u 5. kući horoskopa u konjunkciji sa južnim mesečevim čvorom u Strelcu. Uz ostale planete u 5. kući, uključujući i Veneru, snažno je naglašena potreba da se izrazi kroz neki vid umetničke kreacije. Njena umetnost je konceptualna i ima svoju filozofiju, svoj manifest, što možemo pripisati znaku Strelca. Performans, osim što je svakako kategorija Sunca, Lava i 5. kuće, ima kao vrlo bitnu karakteristiku egzibicionizam, koji ja vidim kroz opoziciju vladara 5. kuće Marsa sa Uranom. Tema psihofizičke patnje kojoj se Marina podvrgava u velikom broju svojih performansa oličena je prvenstveno položajem vladara Ascendenta u 8. kući, koji je u kvadratu sa Venerom i Merkurom u Škorpionu, tražeći iskustvo opasnosti, neudobnosti, fanatične mentalne izdržljivosti. Kroz potrebu da se telo negira i lišava, što je vrlo Škorpionska karakteristika, duša (Mesec) doživljava neku vrstu oslobođenja (Vodolija). Vodolijanski Mesec, koji je dodatno u trigonu sa svojim vladarom Uranom, pokazuje snažnu potrebu za slobodom i on upravo doživljava svoje oslobađanje kroz probijanje granica i tabua simbolizovanih 8. kućom i planetama u Škorpionu sa kojima je u kvadratu. 

O perverznoj potrebi da se telesno povređuje, govori i konjunkcija vladara 2. kuće, Sunca, sa Marsom i južnim mesečevim čvorom. Telo se povređuje zarad ideje o tome šta umetnost predstavlja, što je značenje Strelca i 5. kuće. Strelac je znak preterivanja i ideološkog fanatizma. Možda je prejako reći da je njena umetnost fanatična, ali svakako ima svoju beskompromisnu filozofiju. 

Sunce u konjunkciji sa južnim mesečevim čvorom nosi i temu odricanja volje. U nizu performansa pod zajedničkim naslovom Ritam Marina kao da ide ka kulminaciji odricanja sopstvenog ega, da bi u poslednjem performansu Ritam 0 napravila od sebe potpuno pasivan objekat kome posetioci mogu da učine, oslobođeni odgovornosti, sve što požele sa raspoloživim predmetima.

Gde god usmerimo pogled u Marininom horoskopu susrećemo se sa jakim Škorpionskim, odnosno Plutonskim potpisom koji govori o Marininoj potrebi da ode iza granica poznatog, da istražuje mračne delove ljudske prirode. Ipak ona u jednom momentu probija granice tela i njena umetnost uzima za cilj da postane spiritualna. Po Marininom viđenju, pročišćenje i unutrašnja transformacija samog umetnika su neophodan deo umetničke prakse. Spiritualnost i misticizam (Škorpion) sa kojim se susrela putujući i boraveći među brojnim plemenskim i istočnjačkim kulturama (Strelac), daju novu formu Marininoj umetnosti, koja će sve više težiti energetskom dijalogu sa publikom. Tu se posebno ističe čuveni performans Umetnik je prisutan.  

Deo izložbe Čistač je posvećen masivnim kristalima i njihovoj moći energetskog pročišćenja. Jedna skulptura je upravo u obliku četke, sa drvenom drškom, dok je četkasti deo napravljen od izduženih komadića kristala. Cipele za odlazak i različite vrste kristala pričvršćenih na zid prestavljaju tranzitorne objekte koji služe za interakciju sa publikom i koji imaju za svrhu njeno uključivanje ne samo kroz percepciju čulima, već kroz energetsku prisutnost i doživljaj sopstvene spiritualnosti.

Marinino zaveštanje Srbiji i svetu nisu puke izložbe. One su samo retrospektiva decenijskog istraživanja i pokušaja da se odgovori na pitanje šta je to umetnost. Zaključak do koga je Marina došla je da se ljudski duh gubi i da je na umetniku da ga obnavlja, što je ponovo simbolika Plutona i Škorpiona. 

Marinina umetnost teži interakciji sa posetiocima i pokušava da ih uključi kroz njihovu prisutnost u svojim telima. Performansi su osmišljeni tako da posetioci postanu svesni svoje energije, a ne da učestvuju samo kao puki posmatrači. Zbog toga performansi dugo traju, jer je za ostvarenje prisutnosti neophodno bivanje u vremenu sa sopstvenim osećajima. Umetnost u ulozi podrške ljudima da se povežu sa sopstvenom energijom postaje isceljujuća. Biće da je za savremeno društvo ovakva vrsta umetnosti sasvim adekvatna. Ljudi su zasićeni spoljnim sadržajima u toj meri da više nemaju adekvatnu reakciju na uobičajenu umetničku estetiku.

Ono što još budi astrološko interesovanje je činjenica da je izložba počela sa tranzitnim Merkurom egzaktno na Marininom severnom mesečevom čvoru u Blizancima, a završila sa tranzitnim Marsom egzaktno na njenom južnom mesečevom čvoru u Strelcu. Sama ova opozicija Merkura i Marsa govori o kontroverzi, o sukobu mišljenja. Ipak, ono što je važnije, mesečevi čvorovi u horoskopu predstavljaju tačke koje nas povezuju sa prošlošću (južni) i budućnošću (severni), sa našim spiritualnim bićem koje egzistira u svim vremenima.

Merkur u Blizancima je simbol komunikacije i svojom pozicijom na severnom čvoru govori o tome da Marina želi svojom izložbom da iskomunicira sa budućim pokoljenjima. Kako je i sama rekla- ona računa na mlade ljude i mlade umetnike koje želi da podrži i podučava. Poruka sa kojom odlazi je Mars, koji je vezan za prošlost. Mars simboliše agresiju, sukobe i ratove zbog različitih uverenja (Strelac). Nasilje u njenoj sopstvenoj porodici pa i šire, mora da bude priznato i prepoznato da bi dospelo do svesti i moglo da se transformiše u kreativnu energiju. Osvešćena agresivna energija postaje hrabrost i borbenost koju su preci zaveštali Marini kao svoju predačku podršku. To je to herojstvo njenih predaka koje ona spominje često, oličeno konjukcijom Sunca i Marsa na južnom čvoru. To je istovremeno i nasilje kome je svedočila i koje se neminovno preliva i u njenu umetnost performansa. 

Marina upravo ovo ilustruje rečima: …jednoglasnost i slaganje nikada nije bio srpski običaj, ali baš zbog toga naučila sam da mržnju koristim kao pozitivno gorivo i zato nikada neću ostati bez energije koja mi je potrebna da budem umetnik. Tako Mars postaje pogonsko gorivo predaka da bi Merkur mogao da se izrazi kroz pokoljenja koja dolaze.   

Marina je sigurno napravila jedan krug spajanja prošlosti i budućnosti ovom izložbom. Šta je Srbija naučila iz nje, možda je još rano da se kaže.

Ono što je sigurno, Srbija je materijalno gledano značajno platila ovo zadovoljstvo ugošćavanja Marine. Na kraju krajeva, Jupiter je u njenom horoskopu u kvadratu sa Saturnom i Plutonom, kao što je i aktuelno Jupiter u Jarcu skupa sa Saturnom, Plutonom i južnim čvorom. Možda je sve ovo samo simbolična lekcija za sve nas da nema ‘besplatnog’ pročišćenja, da niko nije doživeo transformaciju dok nešto nije žrtvovao, dok nečim nije debelo platio. Da li je Srbija spremna za pročišćenje?