Egzaltacije i padovi planeta

Zodijak ima svoja mesta na kojima su određeni stepenovi posebno izraženi. Reč je o inteligenciji kruga, u kome postoji sećanje vezano za datu planetu gde ona ima svoju specifičnu vrednost - egzaltaciju ili pad. To je hronika Zemlje, naše svesti i sećanja, a naša glavna uloga je da taj krug upoznamo i ovladamo njime. Naći nešto što bi bilo trajno unutar tog kruga je umetnost, veština koja nas čini integrisanim i koja nam daje mogućnost da se oslobodimo polja neznanja, uslovljenosti i karme.

Da bismo razumeli sve principe egzaltacija i padova, moramo posmatrati generalnu logiku samog kruga, pa zato počinjemo od prvog znaka, kojim vlada Mars. U njemu je već sadržana osnovna priroda Velikog krsta, zato što Mars ima dostojanstva u ova četiri znaka koji se nalaze u tačnoj formi Krsta. Mars je u Vagi u znaku svog izgona. To predstavlja stanje u kome planeta ne ispoljava svoje povoljne osobine ali je izgon „pliće“, manje nepovoljno stanje od kategorije pada i podrazumeva poteškoću u odnosima. Osnova izgona je uvek opozicija, što se vidi iz prirode vladara prvog znaka koji se nalazi u izgonu u znaku koji dve suprotnosti drži u balansu. Pod opozicijom se smatra sve što je podsvesno kao deo kojim ne mislimo, već osećamo i taj se deo izražava u odnosima.

Mars je prirodno egzaltiran u desetom znaku od sebe, u svom kvadratnom znaku, a u padu je u četvrtom znaku od sebe. Egzaltacija i pad pripadaju polju nesvesnog unutar nas, koje je predstavljeno svim okolnostima. Ovde se jasno vidi da je polje nesvesnog koje svi nosimo, polje našeg genetskog koda. Mi imamo pretke, osobine kojih nismo svesni i koje nosimo vrlo duboko i imamo potrebu da nam se stvari događaju kakve god da su. Nikada nam se nije dogodila nijedna stvar koja nije naša potreba, jedino što toga nismo svesni. Na jednom vrlo dubokom, nesvesnom nivou mi smo jedno, isto što naši preci, mi radimo isto što su oni radili, a koliko je naš predački koren daleko pitajmo talase, gde su njima preci. Videćemo da su u celom okeanu, videćemo da je on jednostavno potpuno povezan sa svim i ti koreni su jako duboki jer naše poreklo nije s ove planete.

Dok je opozicija aspekt odnosa, kvadrat je dublji aspekt koji nas povezuje sa osom 4/10. U jednom smeru ove ose imamo egzaltaciju, a u drugom pad. To je kao kada bismo rekli da smo egzaltirani ako smo rođeni s određenim talentom, ali mi smo ga samo nasledili i to je vrlo nesvesna stvar, isto kao kad bismo nasledili neku manu, što bi bio pad. I jedno i drugo je okolnost koja živi kroz nas, koja je vrlo duboko i nije naša voljna stvar, već sudbina.

Kada govorimo o egzaltaciji i o padu, često čujemo da je to nešto pozitivno i negativno. Pa je egzaltacija stanje koje nam daje nešto poput talenta, gde smo vrlo sretni, a pad neku zaostavštinu i problematično sećanja gde imamo određene gubitke. Cela ta stvar u potpunosti slična i srodna onome što zovemo pričom čvorova. Severni čvor uvek povezujemo s onim što nam je ushićenje - to je uzlazni čvor, to je nešto gde nam povoljan vetar duva u leđa i mi idemo ka nečemu napred, dok je Južni čvor dug i karma.

Priča o egzaltaciji i padu je zapravo priča o odnosu dva suprotna dela, o Jin i Jang modelu, gde su Jin i Jang koji su u istočnjačkoj tradiciji definisani kao bazični model parova suprotnosti koje se nalaze u vrlo dubokom nesvesnom nivou, i ne samo to – imamo jedan beli deo koji raste i crni deo koji opada, i obrnuto. Ovako izgleda embrion u svojoj ranoj fazi – on ima glavu i rep, ima Severni čvor koji je Zmajeva glava i ima Južni čvor koji je Zmajev rep i to je generalno, u osnovi, priča o jednom dubokom nastanku na polju našeg nesvesnog. Polje gde je maksimalna belina i maksimalna snaga, zovemo poljem egzaltacije. Sa druge strane, pad govori o maksimalno nesvesnom delu te planete koji bi predstavljao crni deo unutar toga.

Međutim, unutar egzaltacije, u samom centru nalazi se i njen pad. To je kao zenica oka, pa neko ima, na primer, plave oči ali se kroz crnu zenicu vidi, i ta crna tačka je suprotna onome što je oko, a zapravo nam upravo ona daje život. Poentu života zapravo pronalazimo u ovim ekstremnim tačkama. Mudrost Istoka ima razumevanje da stvari nisu suprotno postavljene da bi bile jedna protiv druge i da bi to bila večna borba.

Uzmimo za primer zemlju za koju bismo rekli da je egzaltacija Jupitera – Jerusalim. To je mesto gde su velika znanja sakupljena, gde se nalazi ogromno mesto religije, gde je ideja svih trenutno važnih svetskih religija - i judaizma i hrišćanstva i islama zapravo na jednom mestu i svi egzaltiraju, svi traže taj model znanja. Ako bismo to nazvali maksimalnom snagom, egzaltacijom Jupitera, suština je da nema većeg mesta koje predstavlja generalnu opasnost za ovu planetu i da nemamo veće neznanje koje je izraženo na nekom mestu u toj jednoj tački koja se živi u formi sukoba koji postoji među ljudima.

To je ekstremno osetljivo mesto zato što stalno postoji dodir ta dva dela.

S druge strane, na 15° Jarca, koji predstavlja prostor baš u Srbiji imamo naglašen jedan anti-svetski model, gde je Jupiter u padu i gde se čak pojavila prva ideja o vampirima koja nikad pre nije postojala u svetu.

Ekstremne tačke nisu loše, ništa nije loše samo po sebi; ono zapravo ima posebnu važnost, ima važnost tunela i poenta je u priči o krugu.