Hermesov mit

Po antičko-grčkom mitološkom predanju, Hermes je bio sin vrhovnog boga Zevsa i Atlantove kćeri - jedne od sedam sestara Plejada – Maje, stidljive boginje, koju je u njenim pećinskim odajama, noću, kada Hera zaspe, posećivao Zevs. Čim se rodio u pećinama planine Kilene, Hermesa je majka položila u sito za prosejavanje žita, u kome je iznenada počeo da raste zapanjujućom brzinom, pretvorivši se za tili čas u dečaka. Maja, samo što se okrenula na drugu stranu kako bi pošla za svojim poslovima, ne primeti da se Hermes iskrade iz sita i pođe za svojim prvim pustolovinama. Tako je još toga jutra po svom rođenju, dospeo do Pijerije, mesta na kome je Apolon čuvao prelepo stado krava. Čim ih ugleda, Hermesu pade na pamet da bi bilo divno da ih ima, pa načini sandale od hrastove kore i pričvrsti ih kravama na papke, kako bi ih neprimetno po večeri poveo sa sobom. Dovevši krave do mesta na kome je mogao sa njima neopaženo boraviti, trenjem luči zapali veliku vatru (čime je izmislio način paljenja vatre) i od stada krava izdvoji dve koje je ispekao i pojeo. Posle gozbe, uklonio je sve tragove svoga prisustva na poljani i sakrivši krave, tiho se vratio u pećinu svog rođenja. Apolon je ubrzo otkrio krađu, ali mu Hermesova domišljatost i lukavost ne dadoše da im uđe u trag, pa razglasi da će dati bogatu nagradu onome ko pronađe lopova. Tako se pastiri polakomiše i krenuše u potragu za lopovom i ukradenim kravama.

Dugo tako lutajući u svojoj potrazi, naiđoše na pećinu planine Kilene, ka kojoj ih je pozivala božanska muzika koju nikada pre toga ne behu čuli. Na ulazu u pećinu prikaza im se nimfa Kilene, koja im na njihovo pitanje o kakvoj je to muzici reč odgovori da se nedavno na tom mestu rodilo najdarovitije dete kome je ona dadilja, a koje je od kornjačinog oklopa i kravlje mešine načinilo prekrasni instrument čijim je zvucima uspavalo svoju majku. Kad pastiri čuše za načinjeni instrument od kravlje mešine, pretpostaviše da su na tragu lopovu, pa upitaše nimfu da li je čula za krađu Apolonovih krava. Taman što ih nimfa priupita da ne misle valjda da je jedno tek rođeno dete moglo ukrasti krdo krava, na to se pred pećinom pojavi bog Apolon, koji je otrkio lopova po ponašanju dugorepe ptice koja beše Hermesov simbol još od vremena slavljenja Tota, a čiji je jedan od simbola bila i sveta ptica Ibis.

Ušavši u pećinu, Apolon se uputi ka usnuloj Maji – Hermesovoj majci, i probudivši je iz začaranog sna, optuži njeno dete za krađu krava, grubo joj rekavši da smesta mora da mu ih vrati. Maja ne mogaše da poveruje u ovako besmislene optužbe, pa pokaza rukom na usnulo dete uvijeno u pelene, u pokušaju da razuveri Apolona u ove neverovatne optužbe. Ipak, i pored toga što se mali Hermes pravio da spava, Apolon ne nasede na njegove trikove, već, primetivši kravlje mešine po podu pećine, uze Hermesa u naručje i uputi se sa njim pravo na visine Olimpa, kako bi ga pred Zevsom optužio za krađu i lopovluk. Ni Zevs, kao ni Maja, ne poverovaše u mogućnost da je tek rođeno dete ukralo Apolonu krave, pa posle dugog natezanja, Hermes ipak priznade svoje neslavno delo. Tada Zevs naredi Hermesu da hitno vrati krave njihovom gospodaru, pa po povratku u pećinu Kilene, kako bi odobrovoljio Apolona, Hermes mu pokaza liru koju je sam načinio od kornjačinog oklopa i kravlje mešine. Prebirajući spretno po žicama lire, ovaj mladi bog poče da proizvodi najlepšu muziku koju je Apolon do tada čuo, opevavajući njome Apolonovu otmenost, inteligenciju i plemenitost, što nagna pokradenog boga da mu sve oprosti. Kada ga Hermes, neprestano svirajući u svoju liru odvede do njegovih krava, Apolon odluči da mu ih ostavi u zamenu za čudotvornu liru. Tako Hermes sklopi svoj prvi trgovački posao.

Ubrzo potom, dok su krave srećno pasle na livadi, Hermes otkide komad trske i od nje načini frulu, koja je opijala svojim čarobnim zvucima čitavu prirodu i sva njena stvorenja u okolini. Kad to ču, Apolon mu ponovo pohita i predloži da Hermesu u zamenu za njegovu frulu da najlepše pašnjake za ispašu njegovih krava, kao i božansku titulu boga pastira i svih krava. Kao pravi trgovac, Hermes mu na to reče, da njegova frula vredi mnogo više od svih Apolonovih pašnjaka, ali da će mu je ustupiti ukoliko ga nauči o predskazanju po letu i glasovima ptica. Apolon mu na to reče da to ne može da učini, ali da će ga odvesti svojim starim dadiljama koje će ga podučiti proricanju pomoću kamenčića. Apolon tada odnese malog Hermesa Zevsu, ispričavši mu šta se sve dogodilo, na šta ga njegov otac izgrdi zbog svih laži kojima se služio, ali ipak odluči da Hermesovu spretnost uposli dodelivši mu u zadatak da postane Glasnik bogova, zaštitnik trgovine i ugovaranja poslova. Za glasnička obeležja, Zevs dodeli Hermesu okrugli šešir i krilate sandale kojima je leteo brzinom vetra prenoseći božanske poruke.

Ipak, najznačajniji od svih simbola je svakako Hermesov kaducej – krilati štap obmotan sa dve zmije (dar koji je Herms dobio od svog brata Apolona), koji personifikuje sintezu duha i materije, muškog i ženskog principa stvaranja, kao i sam život sa svojim vernim pratiocem – smrti. Tako je u ovom Hermesovom kaduceju, još od drevnih vremena, kodirana poruka za pokolenja ljudskog roda, koja će uz pomoć moderne tehnologije, tek pred kraj 20.Veka, razotkriti ključno značenjenje ovog drevnog štapa odbmotanog dvema zmijama, koje ima fundamentalni značaj za spoznavanje nastanka i razvoja biološkog života na planeti Zemlji. Na isti način, na koji su dve zmije obmotane oko Hermesovog kaduceja, tako i lanac dezoksiribonukleinske kiseline – DNK, čine dva polinukleotidna lanca spiralno obmotanih jedan oko drugog, koji u sebi sadrže informacije (Merkur) i uputstva za razvoj i pravilno funkcionisanje svih živih organizama, a koje se generacijski prenose sa jedinke na jedinku, rasprostirući tako život na ovoj planeti.

Najinteligentniji stepen

Stoga je važno razumeti, da je i sam ljudski znak Device, kojime vlada planeta Merkur (Hermes), upravo onaj, koji u svojoj strukturi drži ključeve fiziologije, DNK, i samu esenciju života, a koja je u dodiru sa samom Božanskom matricom stvaranja na 13. stepenu Device, na stepenu na kome je Merkur egzaltiran. Na ovom, ujedno i najinteligentnijem stepenu Zodijaka, Merkur (čovek) je u prilici da pronikne u najdublje tajne stvaranja i postojanja, poprimajući kvalitete samog Hermesa – čuvara izvornih božanskih znanja i mudrosti. Ovaj stepen je ujedno i 163. po redu u zodijačkom krugu, počevši od nultog stepena znaka Ovna, koji u sebi skriva iskru Života samog, jer je svedena numerička vrednost ovog broja stepena Merkurove egzaltacije zapravo broj 1 (1+6+3=1), kojime vlada Sunce, a koje samim tim na ovom stepenu, uzdiže ljudsku svest ka božanskoj, otkrivajući joj najdublje tajne života i postojanja. Upravo na ovom stepenu, čovek Merkur postaje tačka spajanja Duha i materije kroz zodijački kanal koji nastaje između 13. stepena znaka Device (materije) i 13. stepena znaka Riba (Duha). Tako je i sam stepen egzaltacije Merkura, postao onaj na kome ovaj Glasnik bogova prenosi božanske poruke stvaranja sa Neba na Zemlju.

Osim glasnika božanskog Olimpa, Hermes je postao i glasnik podzemnog sveta, koji je u Hadovo ime pozivao smrtnike na drugu stranu života zvanu smrt, i kao jedini od svih olimpskih božanstava, imao tu privilegiju da siđe u Hadovo carstvo i da se iz njega bezbedno vrati u svet živih. Po Apolonovom obećanju, u zamenu za frulu, Apolonove dadilje Hermesa naučiše da predskazuje budućnost uz pomoć kamenčića, a trima Suđajama je takođe pomagao pri sastavljanju azbuke, čime je smatran i pronalazačem alfabeta i brojeva. Tako ga drevni Grci kroz svoje mitove načiniše izumiteljem muzičke lestvice, astronomije, astrologije, mera za dužinu i težinu, kao i boksa i gimnastike. Osim toga Hermes je poštovan i kao zaštitnik proročkog predskazanja, ali i književnosti, umetnosti, govorništva, nauke, lopova, varalica, trgovaca i putnika.