Bude se stari nemiri u meni

Sve što nam dolazi u životu kroz neprijatne emocije, bilo da je to tuga ili emotivne, poslovne, zdravstvene i razne druge teškoće – nastaju upravo kao posledica nemanja ljubavi. Svest o ljubavi koja živi u meni, a ne neminovno i u onoj drugoj osobi naspram mene, je izvor mojih radosti. Ova ljubav je inspiracija životu. Život od nas traži samo jedno: da uđemo u svest o ljubavi.

Vanja Valentina

Vanja je prošla kroz sve faze sazrevanja i odrastanja. Onda smo se mi srele sa jednim neobičnim pitanjem za astrologa: “Ušla sam u ljubavnu vezu sa bivšim suprugom”.

Dok smo se dogovarale za konsultaciju, još u toku razgovora sam napravila Vanjinu kartu. Zastala sam par sekundi, a ona me je pitala: “Jeste li tu, na vezi, halo?” “Da, tu sam”- rekoh… Nisam joj rekla da sam napravila kartu. A i da sam htela nešto reći, nisam imala prostora. Vanja je govorila kao da ne diše. Ta njena direktnost i potpuna otvorenost, meni su ostavljale samo mogućnost da otvorenih očiju i ušiju uđem u meditaciju.

Još na vratima moga stana je pričala kako su joj rođenjem "navalili na leđa to zaljubljivanje" jer je rođena na "taj dan" – dan zaljubljenih. "Mama je bila ushićena mojim rođenjem, pa je to overila i imenom". Bilo mi je neobično što je rekla "Ja sam Vanja Valentina". Pogledah na kartu i pojasnih sebi: "ime – 3. polje u Blizancima, dva imena". U 3. polju Mesec, "mama dala ime". Mesec trigon Venera, "kako je mama srećna" – pomislih...

Vanjina mama je profesor engleskog jezika (Mesec u 3. polju u Blizancima trigon Jupiter), ali je napustila posao jer je pratila svog veoma uspešnog muža (dispozitor Meseca – Merkur u Vodoliji (otkaz) konjunkcija Saturn u svom znaku (otac na položaju)). Živeli su od Vanjine četvrte godine u Americi (Mesec, vladar 4. polja u Blizancima (Amerika) u trigonu sa Jupiterom, 4º orbisa to promene znaka), jer je tata bio u predstavništvu jedne veoma ugledne Jugoslovenske korporacije (...trigon Sunce-Jupiter konjunkcija).

Vanja je bila veoma uspešna i neuhvatljiva devojka (Venera konjunkcija Sunce). Bila je neopterećena životom, imala je svu podršku svojih roditelja. Uspešno je studirala. Pored studija je putovala i bezbroj veština naučila, jer ju sje sve jako zanimalo. Pričala mi je da je u Americi inicirana u Reiki još 1984. godine, te da je to bila posebna privilegija. Astrologiju je učila za sebe još od srednje škole. Meditaciju je naučila sa 15 godina. Beskrajno zanimljiva osoba. Skupljač informacija.

U jesen 1984. godine u Americi je upoznala Slavka. Slavko je preko nekih državnih organizacija dospeo do studija u Americi. Ona kaže, "on je mnogo dobar čovek" (Slavko - Sunce konjunkija Jupiter konjunkcija Venera), a takav joj je bio i otac. Vanja nosi očevu genetiku. Slavko joj je bio više prijatelj. Družili su se, išli zajedno po nekim seminarima. Ona mu je finansijski pomagala. Slavko je sin iz radničke porodice iz Beograda i oni nisu bili baš bili sretni što im je sin u Americi. Kaže Vanja: "Uvukao mi se pod kožu. Čim svane dan morala sam da ga zovem. Onda sam rekla tati da je glupo da Slave plaća stan kad je njena soba "za troje". Nije bila svesna šta je rekla.... I tako, već u leto 1985. Vanja je rodila kćerku Valeriju. "Valerija je ista njezin otac, samo voli da se ušuška, ona je Rak" – priča Vanja.

Kada je Vanja pričala ovaj segment svog života oči su joj zasuzile. Slavko je tada rekao da bi trebalo da se venčaju ali da mora prvo da to kaže svojim roditeljima. Vanja nije bila opterećena brakom (Sunce i Venera u u Vodoliji u 12. polju) i nije joj to bilo najbitnije. Valerija je na rođenju imala i tatu i mamu i sve je funkcionisalo kako treba. Kada je Valerija imala četiri meseca, njezin otac Slavko je otišao u Beograd kod svojih da im to kaže i da se dogovore oko venčanja.

Vanjin otac je predočio Vanji da to baš neće ići glatko. Rekao joj je da su Slavkovi roditelji siromašni i da će verovatno želeti da im se sin vrati da popravi i svoj i njihov život – da pomogne braću. "Tata, što mi to govoriš, budi iskren do kraja, šta te to plaši? Tata me je zagrlio i rekao: Vanjice budi ok. Sve će biti u redu, ali ja ne znam šta će biti sa Slavkom. Sada čuvaj Valeriju, a na proleće ćemo da vidimo da ti obezbedim dobru bebi siterku. Neophodno je da nastaviš sa svojim poslovima, sa svojim društvenim životom." Tata me je najbolje poznavao, a dobro je i poznavao i ljude i prilike. Moj otac je bio mudar, bio je šmeker, bio mi je sve!" Vanja je zastala, malo plakala... "oprostite", rekla mi je. Ćutala sam, htela sam da ispriča sama priču do kraja.

Slavko me je zvao i dao mi je broj da ja njega mogu da zovem. Nije bio u roditeljskoj kući. Govorio mi je da me voli, da mu obadve nedostajemo i da jedva čeka kada ćemo biti zajedno. Prolazili su dani. Ja sam padala u depresiju. Tata je već posle mesec dana doveo u naš stan devojku iz Beograda da čuva Valeriju. Slavko je zvao i stalno je jedno te isto ponavljao. Raspršila mi se ideja o ljubavi. Jednog dana sam imala čak i nervni slom (Mars konjunkcija Merkur u Vodoliji kvadrat Neptun), vikala sam preko telefona da me više ne zove, vređala sam ga, psovala... Urlala sam dok nisam pala.

Došlo je proleće, ja sam se oporavila. Valerija je bila dobra beba. Tata je predložio da idemo u Beograd. Ja sam za tih sedam meseci smršala desetak kilograma. Bila sam čupava, sa velikim podočnjacima i baš me je bilo briga kako izgledam. Moj Slavko me je razočarao (vladar petog polja – ljubavi Mesec preko dispozicije ide u konjunkciju između Marsa i Saturna). Nisam tada znala da je moj dobri tata sve vreme komunicirao sa Slavkom. Ubedio me je da se malo uredim, dovedem u red i psihički i fizički, te da idemo u Beograd.

Na aerodromu u Beogradu nas je dočekao Slavko. Ne znam šta sam tada osećala. Bebi siterka je držala Valeriju u rukama. Slavko je prvo prišao meni i jako me zagrlio, ljubio me i govorio da me voli, da je ovo najsrećniji dan u njegovom životu. U sledećem trenutku uzeo je Valeriju u ruke i glasno plakao. Vanja je ponovo plakala... kroz suze sam rekla: "skotovi su nas uništili". Verovala sam Slavku. Znala sam da je istina to što govori. Znala sam da me on stvarno voli. Nisam samo razumela zašto on ne ume da se izbori za svoju porodicu. Ništa mi nije bilo jasno.

Tata je sve uredio, organizovao, poneo važna dokumenta za mene i ja i Slavko smo se venčali u maju 1986, mesec dana pred Valerijin prvi rođendan. Na venčanju nisu bili Slavkovi roditelji. Oni su bili protiv "buržujke". Posle sam saznala da sam to ja. Bilo mi je krivo, ne zbog mene već zbog Slavka. Videla sam koliko je srećan, a istovremeno rastrzan. Moj tata nije uspeo da ubedi "prijatelje" da dođu i upoznaju svoju unukicu. To mi je bio još jedan udarac. Baš me briga šta će drugi pitati i pričati, ali Slavko je gutao primitivizam svojih roditelja. "Oni su radnici i nije njima mesto među buržujima," tako mi je moja prijateljica prenela reči njegove mame. Tata je morao da se vrati u Ameriku. Mama je bila strpljiva, igrala se sa Valerijom, a meni je pucao film (Mars kvadrat Neptun).

Izdržala sam godinu dana i postavila Slavku ultimatum: "Mi ili oni!" On je ćutao. Znala sam da mu je teško, ali ja sam bila na ivici raspadanja. Rekla sam tati da ne mogu više, da moram da se vratim ili ću napraviti skandal... I tako, povratak je bio težak i bolan. Ponovo sam "pukla". Mnogo mi je trebalo vremena da se oporavim. Nisam htela više da čujem za Slavka.

Nekako se život uspostavio. Valerija je rasla. Mama je svakodnevno zvala da se vratimo. Ja sam radila kao pravni savetnik za imigrante. Svakodnevno sam slušala tužne priče, i vrlo često bi mi krenula moja tužna priča na oči, a ja sam je snagom svoje volje izbacivala iz svoje glave i htela bolji život. Imala sam puno prijatelja, raznih boja i porekla. Provodila sam puno vremena sa Valerijom. Jedan dan sam zamolila tatu da mi uredi razvod sa Slavkom preko advokata, da se ja ne eksponiram. Tata je bio u čudu: "Šta će ti to Vanjice? Slavko je dobar čovek, proćiće i ta ujdurma. On tebe i Valeriju voli ali se ne snalazi. Teška su vremena Vanja u Srbiji i u svetu." Poludela sam na mog tatu. "Šta je tebi čoveče, koji Slavko?" Tata je istim tonom nastavio: "Vanjice je li u pitanju neki drugi muškarac?" "Bože tata, ti si lud. Koji muškarac, pa jel' ti vidiš kako ja živim? Tata ja ne živim svoj original – ovo nije moj film!"

Kakva ironija – u mesecu godišnjice braka 1988. dobila sam presudu da je brak sporazumno razveden... Tata je iznenada "s'nogu" umro 1990. godine. Svet mi se srušio. Sve je otišlo sa njim. Nisam znala kako dalje. Vratila sam se u Beograd. Godine očaja, tuge, bola. Valerija je krenula u školu u Beogradu. Slavka sam videla i nisam slušala, samo sam mu dala rukom znak da mi se ne približava. Plakao je molio. Ja sam se okamenila. Dozvolila sam mu da se viđa sa Valerijom.

Pet godina posle tatine smrti umrla je moja mama. Pre smrti svaki dan je išla na groblje. Ona i tata su se nekako čudno voleli, potpuno slobodno. Nikad je nisam čula da sumnja u tatu, niti je on nekada sa njom imao neku raspravu. Imali su poverenje. To je bio moj model ljubavi!

Pitala sam se hoće li mene nešto zaobići i zašto mi se stvari dešavaju tim intenzitetom? Često bih noću plakala i molila se Bogu da me sačuva od ludosti. Plašila sam se mojih slabih nerava. Išla sam kod psihoterapeuta. Vežbala sam yogu. Nisam više bila onako mršava. Valerija je bila sedmi razred kada je krenulo po zlu u Beogradu i Srbiji. Stalno sam bila u kontaktu sa mojim prijateljima iz Amerike. Valerija je stekla svoje prijatelje, navikla se na život u Beogradu i jako je sve to volela. Jedno veče sam je onako polako pitala: "Mila šta misliš da idemo u Ameriku da ti tamo nastaviš školovanje, vidiš ja se plašim ovde, mi smo same." Valerija je ćutala. Posle nekog vremena je progovorila: "a tata?" Volela je svog oca na isti način kako sam ja volela svog oca Dimitrija. Ja sam to razumela...

Tako je i bilo. Otišle smo u Ameriku. Valerija je odlučila da ostane da živi u Americi. Ja sam u jednom trenutku odlučila da se vratim u Beograd. Proslavili smo Valerijin 21. rođendan i vratila sam se u Beograd 2006. godine. Znala sam da je Valerija u kontaktu sa Slavkom, znala sam i da se negde viđaju, ali ja je nisam pitala, a ona nije pričala. Slika i prilika svog oca.

U povratku u Beograd saznajem da je Slavko u Švedskoj već jako dugo. Bila sam iznenađena. Nešto je opet u meni prokuvalo. Plašila sam se ovih cikličnih pojava (Saturna) u mom životu. Nisu me privlačili muškarci. Imala sam neki flert, neku seksi vezicu, ali ništa od toga. Ako ja, (Mars u Vodoliji) uopšte mogu nekog lično da volim (Venera na 29º Vodolije) – ja volim Slavka (Venera konjunkcija Sunce)!

Kada je umrla Slavkova majka u aprili 2012 godine – i Slavko i Valerija su došli u Beograd. Posle desetak dana od sahrane, jedan dan Valerija se vratila kući iz grada i čujem da sa nekim priča u hodniku. Mislim priča na mobilnom. Ja sam kucala neki email, nisam podizala pogled. U jednom trenutku osetila sam miris u vazduhu. Bio je to Slavko. Valerija je ušla u sobu i samo ćutala i gledala. I ja sam ćutala i gledala. Slavko je ćutao i gledao. U jednom trenutku smo bili svi troje zagrljeni. Plakali smo i ni reč nismo rekli. Ne znam koliko je od tada prošlo i ne znam ko je prvi progovorio. Mogli su nam uzeti godine, ali nisu nam uzeli ljubav koju svi troje nosimo u sebi jedno za drugoga.

Tako je to u Vodoliji. Pričala sam Vanji kakva sećanja i iskustva nosi osoba kada je vladar ascendenta u konjunkciji sa južnim Mesečevim čvorom. To su gubici, to je ono mesto gde čovek pada. Sećanja koja traže da se ponove samo da bi čovek uvideo širi smisao postojanja. Vanja to zna. Ona sada upada u jedan strah od mogućeg sledećeg gubitka. Podsetila sam je na njene veštine koje zna, na njene slabosti koje nekad prikriva i na njenu potrebu koju treba da prati. Neophodno je prihvatiti sve onako baš kao što jeste i ne opirati se. Ovaj stelijum u Vodoliji zaista daje milion mogućnosti. Jednom je čovek tu postao besmrtan. Izlazeći znak Ovna je za Vanju najveć opterećenje. Ovan je oštar sam po sebi, pravolinijski – pa još kada je Mars u Vodoliji i u kvadratu sa Neptunom (nemogućnost da se vidi istina) život zaista može biti kao rolokoster.

Dvoje ljudi se vole onda kada su sposobni da žive jedno bez drugoga, ali su izbrali da žive zajedno.

Skot Pek